Tri mušketira

U moru onoga što nemamo,to što imamo je ostrvo na kome živimo.
Budimo zahvalni….

Postoje tako ti neki dani,koji i ljeti mirišu na jesen.
A s jeseni već mirišu na proljeće.
I suludi su svima osim nama.
Pjesme koje pjevušimo gradom sa tekstom koji i ne postoji,ali se savršeno uklapa u ritam naših koraka.
Zbog svih tih koraka koje napravi sa mnom,želim da si kazem HVALA
evo vako ,bez rime i patetike.
U svakom koraku,kojih je bilo nebrojeno(doduše dok ne uvedoh ovu aplikaciju što ih mjeri) liječila si jedan dio mene.
Hvala ti na tome.
Hvala ti i na svim ”anamnekimrocksima”koje podnosiš zbog mene do ranih sati,iako ih znamo napamet od prve do zadnje pjesme.
Znam da znaš koliko toga tada ostane u mojim očima..
Toliko tih nekih ”Hvala ti” imam da ti kažem.
I za sva zabilježena , dopisivanjia i za sve ”evente” na koje
ni slučajno nećemo ići,ali ih pamtimo kao da smo bile.
I za one na kojima jesmo bile.

Ali od svege najviše ti HVALA što zbog tebe znam da je sreća mnogo ljepše rešeto za prijateljstvo od nesreće.
Jer ko je u stanju da se raduje našoj sreći,taj nas i u nesreći ne ostavlja same….

P.S.Znam da su u naslovu tri mušketira,e treći zna da ga volimo obje i vazda hoće da je anoniman 😀

pilepirgavo
Taman. Taman je mjera. Budi nekom taman, sebi ponajviše❤️

1 komentar

  1. Budu ti neki ljudi za koje ne znaš kako si do sad živio bez njih! Život prije nije postojao da se zna :)).
    Ma ne mreš ti meni uplatiti koliko ti dođem još koraka. Razumi me, švercala sam se i divljala biciklističkom stazom. 😀 Previše za moje buntovničko srce :)). Onaj kostolomac što odašilje dobre vibracije :)).

Komentariši